Objašnjavajući kako je u zemlji u kojoj ljudi jedva imaju za hleb njena kćerka Marija postala vlasnik radija i televizije, Mirjana Marković je za američki "Veniti fer" izjavila: „Znate, ona je godinama radila kao honorarni novinar u listu "Politika"...”
Televizija Marije Milošević bila je “mašina za pranje novca”. Ko je želeo da napravi bilo kakav ozbiljniji posao sa preduzećem bliskim državnom vrhu prvo bi odlazio u "Košavu" i naručivao veliki broj muzičkih kaseta i kompakt diskova u izdanju ove kuće. Tako bi najbrže stekli naklonost kćerkine Mame koja je u poslu svesrdno podržavala svoju decu, a bez čijeg blagoslova nije moglo biti ni posla. Posle “srbijanske oktobarske revolucije” isplivale su mnoge poslovne tajne munjevitog medijskog "uspeha" TV Košave. Beobanka je na ime sponzorstva vremenske prognoze plaćala RTV Košavi 15 hiljada DEM. Većina drugih velikih državnih firmi svakog meseca uplaćivale su pozamašne sume novca na ime reklama i sponzorstava. Mariju niko nije smeo da odbije! Jugopetrol je imao nalog da svakog meseca na ime reklamnih sekundi i medijskog sponzorstva "Košavi" isplaćuje protivvrednost 20 hiljada nemačkih maraka.
TV "Košava" počela je da emituje program 1995. godine, dometom samo na području Beograda, da bi pred septembarske izbore 2000. ova televizija bila vidljiva u gotovo čitavoj Vojvodini i dobrom delu Srbije. "Košava" je svoje repetitore postavljala i po nekim kasarnama, po krovovima državnih i javnih preduzeća, a predajnici kontrole letenja izmeštani su da bi se umesto njih postavili pojačivači signala ove RTV. Posle NATO bombardovanja zgrade bivšeg CK SKJ u Novom Beogradu "Košava" se izmestila u ekskluzivne "Geneks" apartmane, a pred izbore 2000. radilo se na završavanju poslovne zgrade kod KBC "Dedinje" (što je preuzeo drugo JUL-ovo čedo – Pink).
Posle 5. oktobra, dok je gorela RTS, RTV "Košava" je prestala de emituje program. Tih dana elektronska oprema izneta je iz redakcije u "Geneksu" i odvezena u vilu koju je Marija Milošević na Dedinju delila sa bivšim direktorom "Politike" Hadži Draganom Antićem. 30. oktobra 2000. godine Glas javnosti objavio je da je preciziran finansijski aranžman da će opremu TV Košava otkupiti BK televizija. Kome se i zašto žurilo s kupoprodajom, i da li su zametni tragovi finansijskih mahinacija TV "Košave"? Takođe je izvestio da se Peter Kebler, suvlasnik dnevnih novina "Blic", pojavio se kaokupac dela akcija RTV Košava... Jedan od osnivača Blica bio je i hrvatski državljanin, Aleksandar Lupšić. Državni organi posmatrali su nezainteresovano kako prodajom TV Košava, Marija Milošević i njeni sponzori legalizuju poklonjeni ili oteti novac.
Za nedeljnik Vreme, broj 541, Marija Milošević je izjavila: “Prodala sam Košavu, ali ne zbog straha, već zato što više nisam želela da se bavim tim poslom. Bila sam razočarana. Sama sam tako odlučila, pa zašto bih se sad kajala? Mislim da je odluka bila prava. Tata mi je čak rekao: "Pa da li si normalna, zašto prodaješ, nema potrebe – to je ono što znaš da radiš." Verovatno je mislio da sam u nekom posebnom stanju i da ću se kasnije predomisliti. Ali, evo, prošlo je već osam meseci i nije mi žao.”
Lista televizija koje su aprila 2006. godine dobile nacionalnu frekvenciju objavila je spajanje "TV Košave" i "Hepi TV", 15. odnosno 12. mesto po udelu u gledanosti.
U "Košavi", koja je osnovana 8. avgusta 1994. godine, osnivački kapital sa 51% drži advokat Borivoje Pajović, a 49% je u "rukama" preduzeća za radio i televizijsku koprodukciju "Kanal 1", koje je osnovano 7. novembra 1997. godine. U "Kanalu 1" 51% kapitala je unela Zorica Aleksandrić, dok je vlasnik 49% Borivoje Pajović. Direktor "Košave" predsednik Upravnog odbora "Kanala 1" je Aleksandar Lupšić, jedan od osnivača “Blica”, koji je 2007. godine doveo Ivicu Dačića za predsednika RK "Partizan". Prokurista u "Košavi" Snežana Vitas, je direktor u "Kanalu 1". "Hepi TV", koja će puštati program u prepodnevnim časovima, osnovali su 16. februara 1997. godine Bojana Maljević sa 15% kapitala, koliko i njena sestra Ana, dok je 5% kapitala uneo njihov otac Bojan Maljević, za čiji je trkački tim vozio Marko Milošević, Marijin brat. 30% drži Vladan Milenković, a 35% Slobodan Skerlić, muž Bojane Maljević, koji je i direktor. Na istoj adresi i u isto vreme osnovano je i preduzeće za kinematografske i video aktivnosti "Monte rojal pikčrs", a drektor je Bojana Maljević, koja ima 70% osnivačkog kapitala. Preostalih 30% ima njena sestra Ana. Na brojeve telefona "Hepi TV" javlja se agencija "Srebrn tuš". Osnivač ove agencije sa 100% kapitala, je već pomenuti Skerlić".
Na ovoj i ovakvoj televiziji, koja je opstala na način kakav je opstala, uprkos programu koji je emitovala, u svojoj emisiji od 04.05.2008. godine, Marko Janković, bivši član i simpatizer brojnih partija, doveo je dva gosta da tračari o srpskoj politici – bržavljanina BiH, Rajka Petrova Noga i profesora Kostu Čavoškog, kao i voditelja člana i osnivača brojnih partija a danas u službi sa JUL-ovskim i radikalnim SPS-ovskim kadrovima u funkciji politike 90.-tih instaliranih u SRS. Za divno čudo, u TV kući hrvatskog državljanina Igora Lupšića, čiji je slogan ispisan latinicom, voditelj i gosti imali su niz zamerki na upotrebu latinice i na hrvatski uticaj u Srbiji, kriveći za sve DOS, a zaboravljajući da se stavljaju na stranu vođa i nakaradnih mehanizama koji su mahinacijama, uključujući i paljenje dokumentacije RDB, uspeli da “legalizuju” svoju otimačinu. Pitanje je kako je moguć razuman dijalog sa tim i takvim ljudima koji stoje za interese ljudi koje su i sami “napadali”? Kako, zašto i kada možemo da im verujemo? S tim u vezi, nije na odmet primetiti i da Milan Gutović ima posla za trojicu, a i svoj tok šou na TV Fox, u kome, kroz benigne teme, promoviše ličnosti kojima je pranje biografije više nego neophodno, istupa na skupu u Kosovskoj Kamenici protiv stabilizacije i pridruživanja EU. Da li je ovakve ljude dovoljno bojkotovati, kad očigledno za njihovo nametanje javnosti postoje sredstva, ili ih je neophodno razobličiti?
Нема коментара:
Постави коментар