Zakonodavstvo Srbije donosi zakone od kojih se mnogi ne primenjuju, kao i neke koji su protivurečni ili diskriminatorni pa iziskuju stalne izmene i dopune, i urušavaju sistem. Primer je i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Vlada Vojislava Koštunice dostavila je Narodnoj skupštini 21.12.2007. godine Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO, koji je donet na predlog ministra iz stranke istog premijera, da bi izjednačila penzijski osnov radnicima BIA i MUP koji će otiću u penziju sa 50 godina života do kraja 2009. godine sa onima koji su do kraja 2007. godine ostvarili jednogodišnji prosek, i da, u hitnom postupku, uvede mogućnost penzionisanja pripadnika civilne bezbednosti Srbije koji imaju 20 godina staža:
Član 1.
U Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04-US, 84/04-dr. zakon, 85/05, 101/05-dr. zakon i 63/06-US), u članu 231. stav 1. broj: „2007” zamenjuje se brojem: „2009”.
Član 2.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), član 77. menja se i glasi:
„Izuzetno od odredbe člana 5. ovog zakona, za osiguranike iz člana 42. tač. 2) do 5) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 i 84/04) starosna granica može se snižavati najviše do 50 godina života zaključno sa 31. decembrom 2009. godine.
Izuzetno od odredbe člana 43. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 i 84/04) osiguranik iz člana 42. tač. 2) do 5) tog zakona kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19. tog zakona stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 50 godina života i 20 godina staža osiguranja, od čega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zaključno sa 31. decembrom 2009. godine.
Izuzetno od odredbe člana 20. stav 2. i člana 43. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 i 84/04) osiguranik iz člana 42. tačka 1) tog zakona kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz člana 19. tog zakona stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio 20 godina staža osiguranja, od čega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zaključno sa 31. decembrom 2009. godine.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku R Srbije”.
Uz citirani predlog izmena Vlada je Narodnoj skupštini dostavila obrazloženje.
Predlog izmena, pravda se Vlada, inicirali su nadležni organi, a kao osnovni razlog za izmene navodi se (ne kaže se gde, ko i na osnovu čega) prevremena psihofičika iscrpljenost zbog specifičnog radnog iskustva i nemogućnosti efikasnog rada do godina života propisanih za sticanje prava na penziju, i drastična razlika u visini penzije pripadnika MUP i BIA, koji pravo na penziju pod povoljnijim uslovima ostvaruju posle 31. decembra 2007. godine. Izmenom i dopunom stvoriće se uslovi za rešavanje problema pripadnika MUP i BIA koji, tvrdi Vlada, posle navršenja 50 godina a pre sticanja uslova za starosnu penziju (53), nisu u mogućnosti da efikasno obavljaju svoj posao, iako se po pravilima medicinske struke njihovo zdravstveno stanje ne može okarakterisati kao potpuni gubitak radne sposobnosti, što je uslov za invalidsku penziju; da se osiguranici iz člana 42. Zakona koji stiču pravo na penziju posle 31. decembra 2007. godine, dovedu u ravnopravni položaj u pogledu obračuna penzije, sa osiguranicima koji su uslove ispunili do 31. decembra 2007; kao i da pravo na penziju pod povoljnijim uslovima ostvaruju do 31.decembra 2009. godine.
Izmenom člana 231. Zakona izjednačili bi se, samo do 31. decembra 2009, osiguranici iz člana 42. Zakona, tako što bi pravo na povoljniji obračun penzije dobili i oni koji uslove ispunjavaju posle 31. decembra 2007. Ciljevi izmena, po Vladi, su:
- mogućnost da osiguranici iz čl. 42. tač. 1. Zakona, zbog specifičnosti posla koji obavljaju, steknu pravo na penziju pod povoljnijim uslovima do 31. decembra 2009;
- ravnopravan položaj u obračunu penzija osiguranika iz člana 42. ZoPIO, bez obzira da li uslove ispunjavaju pre ili posle 31. decembra 2007, do 31. decembra 2009; - povoljniji način obračuna penzije, od prosečne mesečne zarade u kalendarskoj godini koja prethodi godini ostvarivanja prava, za osiguranike iz člana 42. ZoPIO; - konzistentnost načina obračuna penzije i uslova za sticanje prava na penziju do 31. decembra 2009. godine, za osiguranike iz člana 42. Zakona.
Istim članom predlaže se da ovlašćena službena lica unutrašnjih poslova i pripadnici BIA koji, do 31. decembra 2009. godine, navrše 20 godina staža osiguranja, od kojih najmanje 10 godina na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, mogu bez obzira na godine života da steknu pravo na starosnu penziju, čime bi se, obrazlaže Vlada, uvažile psihofizičke specifičnosti obavljanja poslova ovih osiguranika koje dovode do prevremene nemogućnosti za obavljanje posla.
Vlada nije izračunala sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona, već konstatovala da ona zavise od broja zaposlenih u MUP i BIA koji će ispuniti uslov za penziju.
Predlog predviđa da zakon stupa na snagu danom objavljivanja. Kako se član 231. stav 1. primenjuje do 31. decembra 2007. godine, osiguranici koji pravo na penziju ostvare od 1. januara 2008. u nepovoljnijem su položaju u odnosu na lica koja to pravo ostvaruju do 31. decembra 2007, jer im se obračun penzije vrši na nepovoljniji način. Ukoliko se Zakon ne bi doneo po hitnom postupku, priznala je Vlada, nastale bi štetne posledice u radu MUP i BIA, tako što bi određen broj zaposlenih u tim organima, koji obavljaju poslove ovlašćenih službenih lica, prilikom ostvarivanja prava na penziju bio u neravnopravnom položaju u odnosu na druge pripadnike u tim organima koji ostvaruju pravo na penziju pod povoljnijim uslovima, što bi moglo dovesti do nezadovoljstva i štetnih posledica na rad.
Osim nespornih posledica i čudnih namera inicijatora Predloga, uočljivo je i da:
1. Odbor za bezbednost nije se izjasnio o “reformama” koje, bez usvojene strategije ili plana, sprovodi Rade Bulatović,
2. Sekretarijat za zakonodavstvo propustio je prethodni tekst Zakona o PIO, iako uvodi protivustavnu diskriminaciju prema starosti,
3. Predložene izmene opravdane su insinuacijom, koja bi čak i da jeste tačna važila do 2009. godine, pa je pitanje šta se u stvari želi posredno postići Zakonom o PIO.
Ostaje pitanje da li je službeno priznanje o aktivnostima koje su dovele do štetnih posledica po civilnu bezbednost Srbije osnov za odgovornost nadležnih za ovu oblast?
Нема коментара:
Постави коментар