Malo ko ne zna da se Rade Bulatović i njegove strukture u BIA i obaveštajnim službama mešaju u pregovore o formiranju nove Vlade Srbije. Na vest koja se o tome pojavila u medijima, propratili su komentari da je BIA kriva za politizaciju svog direktora, koji je i doveden iz politike, kao i da bi srpsku službu trebalo raspustiti, ali bez jednakog stava za bivše jugoslovenske službe u Vojsci i MIP, na čije kadriranje je isti Bulatović takođe imao značajan uticaj. Ovakav pristup samo bi prividno maskirao problem neovlašćenog političkog mešanja službi koje raspolažu informacijama, ali ga ne bi rešio. Dosijee bivše RDB ukrao je drugi julovac, Radomir Marković, pa nikom ništa. Dolazak stranog državljanina, bivšeg aktiviste SKJ i JUL, Bulatovića, podržali su i iz SPO-a, koji prednjači u zahtevu za raspuštanje srpske službe, što ukazuje na bilo površan ili zlonameran pristup čak i unutar snaga koje se javno zalažu za uspostavljanje demokratskih mehanizama i institucija u Srbiji.
Po svemu sudeći, zajedničko logističko uporište, u Akademiji, crkvi i u delu ulice, kao i čelnici tajnih službi ima i sloj tajkuna, koji takođe lobiraju za formiranje „narodnjačke“ Vlade, iako se nisu pojavljivali kao finansijeri stranaka, što bi ih legitimisalo u politici. Ljudi istog, jugoslovensko-vojno-obaveštajnog, korena, raspoređeni su po svim strankama, dok neke potpuno kontrolišu.
U prilog postojanju paralelnog sistema svedoče i preteća pisma koja se upućuju različitim, međusobno nevezanim, zagovornicima demokratske, kapitalističke Srbije. Stručnjaci veruju da ta preteća pisma imaju političku pozadinu i da potiču iz organizacija koje imaju uporište u strankama, verskim institucijama, „nacionalističkim“ udruženjima ili parapolitičkim organizacijama. U tom kontekstu, a službe su samo filijale političkih partija, jer nasilni eksponenti ne bi lako sami mogli da obezbede infrastrukturu.
Politički sistem Srbije je degenerisan. Očigledno je koje političke grupacije su doprinele tome, kao i koje podržavaju takvo stanje, ali to ne bi uspele da nisu imale podršku u grupacijama koje se zalažu za promenu višedecenijski stvaranog autoritarnog modela. Ni Rade Bulatović, koji je, iako laik, postavio većinu ljudi u formalnoj hijerarhiji BIA i MUP, ne bi bio toliko samoživ da nije uživao blagonaklonost ljudi poput Branka Radujka, Danice Drašković i mnogih sličnih.
Srbiji treba regularan birački spisak i ustavotvorna skupština. U postojećim uslovima nema uspostavljanja funkcionalnih institucija niti demokratske javnosti, a samim tim ni odgovorne vlasti. Pitanje je samo da li će faktički nosioci to dopustiti ili će građani morati da se za svoja prava i za svoj život izbore sami?
Нема коментара:
Постави коментар